Dvadesete, tridesete, četrdesete

Uskoro punim 40 godina. Na moje veliko olakšanje, ustanovljeno je da nisam obolela od Odrastitisa.

Obilazak četrdesetog kruga oko Sunca očekujem jednako željno kao prvu dioptriju ili sunovrat penzionih fondova. Ali, neumitno kao klimatske promene četrdeseti rođendan mi se približava i svojom senkom zlokobno mrači moj horizont. Da bih u ovim teškim vremenima osokolila sebe, odlučila sam da pronađem četrdeset razloga zbog kojih još uvek imam čemu da se radujem i nakon 9. januara 2016.

1. Umesto da u tajnosti počnem da kupujem steznike, moj izgled posmatram iz novog ugla. Možda gubim vitkost, ali stičem prednost: izgled koji je u tridesetim smatran za passé, u četrdesetim postaje „Izgledaš odlično! – za svoje godine.“

2. Ne plašim se da ću postati zabavna kao morž, živeti u predgrađu i voditi uredan život – sve to mi se već desilo u tridesetim.

3. Lakše ću se miriti sa trivijalnim ali neizbežnim pojavama – kao što su salce oko stomaka ili pokušaj rehabilitacije Mire Marković.

4. Dočekujem četrdesete kao šansu za osvajanje vrlina koje su me do sada zaobilazile: umerenost, strpljenje, primereno vladanje na formalnim skupovima.

5. Spremna sam da se suočim sa armagedonom koji mi se približava. Znam da ne postoji mesto na kome bih se mogla sakriti od njegove ogromne, oble, grozne mase. Dolazi meteorskom brzinom, već vidim kako se pomaljaju njegovi monstruozni obrisi, i znam da nije daleko dan kada će me pogoditi u lice – the Podvaljak.

6. Dolazak četrdesete je neizbežna tačka suočavanja sa prolaznošću za one koji su, kao ja, umislili da neće nikada ostariti.

7. U dvadesetim sam jurila zadovoljstva i zabavu. U tridestim sam jurila karijeru i prodate količine. U četrdesetim, želim da prestanem da jurim. I to brzo!

8. Sazrevanje jača kapacitet za prihvatanje različitih različitosti: vegetarijanstvo je za mene ispravan put, ali Kouč će večeras dobiti svoje ćufte.

9. U tridesetim sam više volela sebe nego u dvadesetim, a u četrdesetim ću ga više voleti nego u tridesetim. Kako izgleda, samoljubav nema nikakve veze sa fizičkim izgledom.

10. Ostavljam iza sebe opsesivni radoholizam iz tridesetih i living the moment filozofiju iz dvadesetih, i ulazim u godine u kojima je (kažu) moguće postići balans između života, posla i užitka.

11. Ako u nečemu do sada nisam poklekla – verovatno ću uskoro.

12. Moja koža postaje sve manje elastična, ali moji stavovi, mišljenja i verovanja sve više. Pod uticajem životnih iskustava i novih saznanja, razvlače se, menjaju, šire, ukrštaju, i stvaraju duboke, lepe nabore.

13. Prihvatam da postoji verovatnoća da nikada neću pronaći uzvišeni „smisao života”, koji sam naivno tražila, ali što ne znači da moj život nema smisao. Iako me je prosvetljenje zaobišlo, cenim da smisao života može biti živeti sa smislom u uslovima besmisla. Ali, sve ovo sada već nema nikakvog smisla.

14. Kada g-din direktor Strašnovažnić, koji sedi prekoputa mene za pregovaračkim stolom, izvuče ispod svojih sedih brkova jeftin trik, i nazove me pokroviteljski „Devojčice”, pokosiću ga minobacačem: „Gospodine, molim Vas uozbiljite se, svi ovde imamo preko četrdeset godina.”

15. Krajnje je vreme da se suočim sa bolnom istinom: moj život i postojanje nemaju viši cilj i neće ostaviti nikakav trag u svetu, moje delanje i pisanje su trajni i značajni kao reči u pesku, a većina mojih ideja će ostati neostvarena. Što znači da ću u četrdesetim nastaviti potragu za višim ciljem, pisati fanatično i smišljati nove neostvarive deje.

16. Kvalitet dobija na važnosti, dok kvantitet odlazi u drugi plan. U ovim godinama, radije se popije jedna čaša dobrog Merloa, nego ceo tetrapak Smederevke.

17. Razlika između doživeti i posedovati je nikad jasnija. Posedovati je ok, ali doživeti znači živeti.

18. Više me ne impresioniraju savršene slike i perfektno simetrični prikazi. Iskusnije oko vidi kroz njih, i zna da prikrivaju kosmičku prazninu i pokušaj gentske modifikacije stvarnosti. Verujem samo spontanim potezima, nesimetričnim predstavama, krivim linijama, i neformalnim ili pijanim izjavama.

19. Ne može se doći dovde otvorenih očiju a da se ne razviju – u manjoj ili većoj meri – skepticizam, cinizam i sarkazam. Što nisu signali da se život ne voli, već su štitovi protiv njegove artiljerije.

20. Manjak mladalačke euforije i ludilooooo! trenutaka, nadoknađuje kapacitet za potpuno predavanje u ljubavi, radu, kuvanju ili proučavanju čovečje ribice.

21. Spontanost više nije stihija koja nosi sve pred sobom, već svesna manifestacija sopstvene ekscentričnosti.

22. Mudrosti četrdesetih su jednostavne i duboke kao mudrosti kojima nas uče psi: prisutnost, prolaznost, autentičnost, ljubav.

23. Više ne moram, kao u tridesetim, osećati krivicu ako vikendima ne dokazujem koliko sam mlada i luda, krnjeći sluh, glasne žice i disajne organe po kojekakvim klubovima.

24. Ovo je vreme u kome nam se razotkriva jedna od šokantnih spoznaja zrelosti. Ne postoji, kako to naivno verujemo dok smo mali, velika životna tajna koju znaju samo odrasli, izvor mudrosti sa kojeg piju samo pripadnici tog svetog plemena. O ne, odrasli nisu mudra, ozbiljna i uzvišena bića kakvima nam se tada čine – već naprotiv. Predsednici država, vozači, računovođe, generali, komjuniti menadžeri, profesori, čobani, rukovaoci nuklearnim oružjem, svi se oni  pretvaraju da su bolji, pametniji, sposobniji nego što jesu. Dok se samozavaravaju da su kompetentni, mudri i zaslužni, oni: reaguju nepromišljeno, zaključuju brzopleto, greše ali to ne priznaju, nadojeni su predrasudama koje se ne trude da prevaziđu, sve u svemu nemaju pojma šta rade – baš kao vi i ja.

25. Više ću verovati mojim instinktima i manje ću oklevati da iznesem moje kontroverzne stavove – što ću odmah da demonstriram skandaloznim priznanjima:  ne zanima me moda, volim samo ravnu obuću na šniranje i Hemingvejeva proza ostavlja me potpuno, ali potpuno, ravnodušnom.

26. Približavanje četrdesetim donosi važna životna otkrovenja: da je najvažniji resurs vreme i da se uz vino uvek pije i voda.

27. U ovim godinama poricanju ističe rok, što donosi ili odlazak u anđeosku dimenziju svemogućeg samozavarivanja, ili mirenje sa sopstvenim ograničenjima. Ne verujem u anđele, te moram da progutam da neke stvari jednostavno neću uraditi u životu. Tako nikada neću pobediti na Olimpijadi, shvatiti šta je ofsajd, raskrinkati planetarnu zaveru, napraviti sarmu ili biti prva predsednica Srbije.

28. Da bih opisala moje trenutno i buduće stanje, neću koristiti ni u bunilu reč starenje, već isključivo sazrevanje.

29. U dosadašnjem životu isprobala sam svašta nešto – naramenice, salamiaki bombone,  agencijske aranžmane, melanholiju, stopiranje, korporativni život, psihoaktivne supstance, aikido, ohridsku jegulju, itd. Što je dovoljno da stavim tačku na lakomisleno isprobavanje baš svake gluposti/gadosti/super stvari koja mi se nađe na putu.

30. Dovoljno sam provela vremena sa sobom da znam tačno šta volim, šta mi prija i paše, šta me pokreće i inspiriše. Na primer, ljuto da, slatkokiselo ne; razgovori o idejama i izazovima da, razgovori o vremenu i cipelama ne; život blizu mora da, život po kalupu tradicionalnih vrednosti ne.

31. Približavanje četrdesetim traži više rada na skoro svemu što nam je važno: vezama, prijateljstvima, optimizmu, pristojnom izgledu i guznim mišićima.

32. Sa entuzijazmom se opraštam od: mladalačkih hirova i spontanih akcija po ceni redovnog sna ili bubrega, opsednutosti sobom, večne drame i beskonačnih tirada o svojim osećanjima, vrelog temperamenta koji prži šanse i prijateljstva i ostalih propratnih efekata narcisoidne mladosti.

33. Ako sam nešto do sada naučila, onda je to da su najsigurnija stvar u životu promene. Menjaju se način života, krvni pritisak, saveti za zdravu ishranu, klima, tržište rada, platforme za komunikaciju, finansijsko stanje, mesto stanovanja, vrste na Zemlji, naše razumevanje sveta i sve ostalo. Jedina nepromenjiva konstanta u životnoj jednačini je promena.

34. Zbog prevelike upotrebe u mladosti, filteri na receptorima za prijem stvarnosti su se pohabali i istrošili, i četrdesetogodišnjaci vide svet onakav kakav jeste: haotičan, nesavršen, nejednak, suprotstavljen. Što nije tako daleko od našeg odraza u ogledalu.

35. Obećavam sebi da nikada neću postati jedna od onih sredovečnih osoba koje idu okolo žaleći se na sve novo, uz mantru „U moje vreme, znalo se šta je red/paradajz je bio slađi/sve je bilo bolje”.

36. Prevazilazim potrebu da se pretvaram da sam bolja nego što jesam, i koliko-toliko držim pod kontrolom sitničave izlive sujete. U tom duhu, javno saopštavam da nosim broj cipela 40 – a ne 39 kako godinama lažem ljude.

37. Ideja dobre zabave oko četrdesete se radikalno menja. Tako su nova sredstva kojima se postiže odlazak na sedmo nebo hedonizma 1) utišan telefon, 2) mekani puf, 3) mazna Nora Džons i 4) prvi od šest tomova Moje borbe Karla Uvea Knausgora.

38. Jedna sam od poslednjih ljudskih generacija koje hodaju Zemljom a čiji su dečiji prsti drljali asfalt, prašinu i papir, umesto tipki na tastaturi ili tačskrinu. Što takođe znači da naše sramotno ponašanje iz mladih dana i nesrećni izbori frizura, garderobe i partnera, neće biti na izvolte celom svetu za podsmevanje – čime današnji dvadesetogodišnjaci ne mogu da se pohvale. Najgori blamovi današnjih četrdesetogodišnjaka bezbedno su skriveni u analognoj prošlosti.

39. Realnost je mašina za mlevenje snova. Znajući to, znam i da snovi koji prežive njene četiri decenije, nešto znače.

40. Pisanje ove liste trajalo je duže nego što bih to želela da priznam. Ali me je odvelo u novim pravcima i razvilo neka nova pitanja. Pomoglo mi je i da se suočim sa mojim slabostima: neumerena sam, sukobljena, oštećena, samovoljna, umišljena, sujetna. Ali moj zadatak nije da izmaštam, da stvorim savršenu verziju sebe, spremnu za izlaganje u muzeju perfekcije i uzora, što sam – ubeđena visokim očekivanjima i projekcijama fabrikovanih ideala – mislila da treba da uradim. Možda je moj zadatak da prihvatim baš tu nesavršenu, „radovi u toku“ verziju, odbacivanu i negiranu. Suština je da sam ovde – nesavršena ali stvarna, da sam kao takva obišla četrdeset krugova oko Sunca, i da sam spremna da nastavim vožnju.

*
*     *

O četrdesetim i starenju sa neta:

  • Četrdesete nisu starost – ako ste drvo.
  • Šta većina ljudi smatra kao vrlinu, posle četrdesete je jednostavno gubitak energije. (Volter)
  • Srednje godine su kada birajući između dva iskušenja, odaberete ono koje će vas ranije odvesti kući. (Dan Bennett)
  • Tajna genija je imati duh deteta i u starosti, što znači nikada ne gubite entuzijazam. (Aldous Huxley)
  • Život počinje u četrdesetoj. Ali i ravni tabani, reumatizam, loš vid i tendencija za pričanje istih priča tri-četiri puta istoj osobi. (Helen Rowland)
  • Ne prestanete da se smejete kada starite, već starite kada prestanete da se smejete. (George Bernard Shaw)

Grafika: Michael Kerbow “Diminishing Returns

Join the conversation! 4 Comments

  1. Bravo Anchy! :*

    Reply
  2. Predivan tekst, predivne misli!
    E, pa dozvoli da ti na ovaj dan poželim srećne četrdesete. I dabogda (valjda se ovako piše!?) mi na ovom istom blogu čitali i 60, i 80, i 100 razloga za radost nakon 9. januara…
    Srećna nam bila!

    Reply
    • Peđa, čoveče! Hvala ti! Nego šta nego ćemo još dugo da brojimo razloge za radost! Jedan od njih je i tvoja čestitika – čista, čista radost…

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Category

Satira

Tags

, , , , , , , , ,