O meni

ana&nio

Priča

Krajem devedesetih spakovala sam kofere i trampila beogradski asfalt za mediteranski azur. Obasjana zanosnom iluzijom večnog leta, bezbrižno sam plandovala po grčkim ostrvima naivno verujući da će azurni san zauvek trajati. Nakon trogodišnjeg slobodnjaštva u autonomnoj ilegali, dobijanjem zelenog kartona bivam saterana u tor sistema kome sam do tada uspešno izvrdavala. Tako dojučerašnja slobodna sanjarka bez stalne adrese i poreskog broja uskoro postaje uzorna građanka koja uredno plaća doprinose i stanarinu. Nije mi dugo trebalo do konačnog  kraha koji je došao prihvatanjem radnog vremena od devet do pet, kada su nehajne dane pod suncem zamenili stresni dani u kancelariji. Napuštanjem ostrva i selidbom na kopno, nepovratno se završava boemska epoha i započinje doba radoholizma.

Posao

Počela sam radeći na crno hotelsku animaciju na grčkim ostrvima. Dve godine kasnije, još uvek kao ilegalna imigrantkinja napravila sam prve trapave preduzetničke korake na Rodosu. Te 2000. godine izmislila sam fiktivnu „kompaniju“ Millennium Entertainment, koja je hotelima nudila usluge animacije i zabavne sadržaje koje sam sama smišljala, prodavala i izvodila, i koja je  izgurala dve sezone. Da bih obezbedila legalan boravak za koji je bio potreban radni staž u neimaginarnim, pravim preduzećima, idućih godina obavljala sam razne poslove: radila sam na recepciji, u turoperatorskoj kompaniji, u advertajzing agenciji, u kafićima, klubovima i dečijim igraonicama; pravila sam kafe i mućkala koktele, držala sam časove spininga i vodene gimnastike, vodila sam bingo večeri, prodavala sam turističke aranžmane, dizajnersku odeću, usluge grafičkog dizajna, reklamiranja u vodičima i još svašta nešto.

Selidba na kopno 2005. pomogla mi je da se razvijem profesionalno i napredujem, uz mirenje sa još jednim ideološkim neprijateljem iz perioda adolescencije – stalnim poslom. Od tada pa sve do 2015. osnivala sam i razvijala firme za druge i učila kroz praksu, kada sam se osamostalila i krenula nezavisnim putem. U februaru 2015. pokrenula sam u Atini moju prvu pravu firmu – konsalting studio Ololou koji se bavi kreiranjem predloga za razvoj poslovanja – tzv. Business development.

Pisanje

U pisanu reč zaljubljena sam od malih nogu i oduvek sam težila pisanju. Ali paralisana respektom prema remek delima velikih stvaraoca i strahom da nisam dovoljno talentovana, godinama sam nizala samo nedovršene priče i započete tekstove. Tek u tridesetim stekla sam dovoljno samopouzdanja da neke od njih dovršim i pokušam da objavim. Tako su moje prve priče objavljene 2009. u Politikinoj onlajn rubrici za čitaoce „Moj život u inostranstvu”, stidljivo potpisane sa Ana Ć. Još četiri godine mi je trebalo da se odvažim na potpisivanje punim imenom i prezimenom, sve dok septembra 2013. nisam pokrenula ovaj blog. Od tada, moje članke i priče prenosili su mnogi štampani i digitalni mediji: Politika, Peščanik, Biznis & Finansije, Akuzativ, Buka, Vijesti, Klub Putnika, Travel Magazine i drugi. „Ja sam Nio a ovo je moja priča“ je moj prvi rad objavljen u knjizi, u zbirci eseja i priča „Tragovima moga psa“, izdatoj 2015. Pišem svaki dan.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *