Moja borba sa utvarama: šta me je čekalo među srednjovekovnim zidinama

Periode mrtve tišine smenjivali su čudni zvuci na koje sam se trzala kao riba na udici. Bila sam ubeđena da čujem kako se neko ili nešto penje uz stepenice, da zmije izlaze iz zidova a utvare iz vazduha, da će krevet, zajedno sa mnom na njemu, svakog trenutka početi da lebdi, da je kuća opkoljena lopovima koji samo čekaju da zaspim da bi krenuli u napad. Jedino što me je zaustavljalo da pobegnem glavom bez obzira bila je pomisao na jezivo puste ulice, i strah da ću zauvek nestati u njihovom mračnom lavirintu.

Deserted Village

Potrpala sam sve što sam imala u taksi i dala vozaču papirić sa adresom na kojoj je po dogovoru trebalo da me čekaju ključevi mog novog doma. I onda se vlasnik stana nije pojavio sa ključevima, a ja nisam znala gde ću te noći da prespavam.

Ilegalna imigrantkinja

Spletom srećnih okolnosti kojima je dodata dobra doza nepromišljenog rizika, boravim već drugu godinu na ostrvu Rodosu. Moja tromesečna viza istekla je još prošlog leta, od kada živim i radim u Grčkoj na crno.

Letnja sezona je prošla i vreme ponovo teče kilavim ostrvskim ritmom. I umesto da iskoristim besposlene dane tražeći posao za zimu i planirajući kako da sredim papire i svoj život, ja se radujem što u zemlji u kojoj svi igraju tavli konačno imam sa kim da igram jamb. Samo što nisam znala koliko će me skupo koštati ta jedna partija jamba.

Zašto čitati knjige? Pročitajte zašto.

Nekada davno,  snežne zimske večeri su u daleko seoce zajedno sa mrazom donosile i vilinska kola, začarane vodenice i tajanstvena stvorenja noći. Sa stoličice uz šporet na drva, okružena senkama koje je vatra šarala po zidovima, moja prababa Dara je prizivala svet fantazije i oživljavala njegova mitska bića, pričajući priče. Iz njih su izlazile čudne […]

beachparty

Nakon burnog početka sezone na Kosu, premeštena sam u novi hotel na Rodosu u kome vladaju nova pravila: rad! red! i disciplina! Moj rejting je u međuvremenu spao sa sportske na dečju animatorku, i sada radim u kući strave zvanoj mini-klub. Dok moje kolege igraju odbojku na pesku, vaterpolo u bazenu, ili pikado u hladu bič bara, ja jurim za perfidnim petogodišnjacima čuvajući cevanice.

Primorana sam da se uklopim u strogi raspored dužnosti od kojeg nema vrdanja, i koji svakodnevno izvršava ekipa od desetak – ukroćenih i primoranih na marljivost – animatora. Timom, koji je sastavljen od mladih ljudi iz različitih zemalja, upravlja iskusni tim-lider, koji nas diskretno usmerava i nadgleda iz pozadine; a sve nas budno prati namrgođeno oko generalnog menadžera hotela, o čijoj strogosti među osobljem kolaju zastrašujuće priče.

Jutarnja gimnastika na ostrvu

Prozračno ostrvsko jutro donosi svež miris pučine i paperjasto  prelamanje morske pene. Nabujalo mediteransko proleće oslikava tirkiznu arabesku, po čijoj se svetlucavoj površini  prelamaju  i cakle zlatne iskre sunčevih zraka. I pored snene atmosfere koja poziva na opuštanje i siestu, dvadesetak zajapurenih turista se svojski trude da povrate kondiciju izgubljenu tokom davno prohujalih studentskih dana […]

SENGENSKI ZID PASOSKA KONTROLAA

Uprkos mom nedostatku iskustva, a zahvaljujući upornosti konjske muve i spletu srećnih okolnosti, dobijam primamljivu ponudu za novi posao. Moj fanatični entuzijazam, na čijem talasu sam mesecima vrtela desetine telefonskih brojeva dnevno i pisala isto toliko mejlova proganjajući nepoznate ljude – se na kraju isplatio. Poslednje dve godine živim u Atini i iako su sezonski i […]

Oluja nad ostrvom

Vrelo ostrvsko leto se uveliko završilo, odnevši sa sobom horde razdraganih turista sa sve četiri strane sveta, preplanule surfere, dugonoge Skandinavke, luksuzne jahte i elegantne jedrenjake, koji su otplovili ka nekim drugim, toplijim lukama.

Ulice do skoro krcate šetačima postale su avetinjski prazne; hoteli i radnje su se pozatvarale, čarobne plaže na kojima se tokom leta nije mogla naći slobodna ležaljka su nastanili galebovi, a tople, žive i zvezdama obasjane ostrvske noći su prekrili oblaci, koji su polako ali sigurno doneli prve kiše.

Letnja animatorska sezona koju sam provela držeći časove gimnastike sredovečnim gostima hotela i izigravajući klovna njihovoj deci je nepovratno prošla. Loša vest je bila da je zajedno sa njom nestao i bogat hotelski bufe pun ukusnih đakonija koji se svakodnevno služio za doručak i večeru i mračna ali besplatna soba u levom krilu hotela. Continue reading

Zabranjeno pušenje

Atina, Grčka, pre izvesnog vremena Ponedeljak ujutru, kasnim na posao, a još uvek čekam u dugom redu koji vijuga ispred šaltera državne institucije. Zamišljeno gledam u tabelu okačenu na vidnom mestu u prostoriji, na kojoj piše „Zabranjeno  pušenje“, dok mi se oblak duvanskog dima koji dolazi iz pravca šaltera opasno približava. Sa obzirom na to […]