Peron metro stanice Itakeskus u istočnom Helsinkiju. Mladić u zelenim pantalonama i kose boje plavog patlidžana ljubi svog partnera. Do njega sa razmakom od jednog sedišta sedi tamnoputa žena obučena u široke haljine do zemlje, kose pažljivo prekrivene tamnom maramom i guguće bebi koju drži u naručju.

Iako ih deli mnogo više od jednog sedišta koje ih fizički razdvaja, ova dva korenito različita  životna izbora u miru egzistiraju jedan uz drugi.  A jedina osoba koja na krcatoj metro stanici malo-malo pa baca radoznale poglede u njihovom pravcu sam ja.

Opisan prizor je jedna od mentalnih slika koje su mi se trajno urezale u memoriju tokom mog dvonedeljnog boravka u Helsinkiju. Finsku prestonicu sam posetila tokom avgusta dok je leto još uvek trajalo, priroda bujala, a dan se protezao na 15 sati.

Boravim u istočnom Helsinkiju u predgrađu Kontula, koje vrvi od multikulturalne živosti. Preplitanje lokalnog stanovništva sa velikim brojem imigranata čini ovaj deo grada živopisnom fontanom različitosti u kojoj prve komšije imaju više kulturoloških razlika nego što Finska ima ostrva.

U našoj zgradi imamo za komšije Indijce, Pakistance i Fince. Indijce raspoznajemo po reskim mirisima začina koji se šire iz njihove kuhinje, Pakistance po strastvenim dijalozima koji nam dolaze kroz otvorene prozore, dok Fince ne čujemo i ne vidimo – sve dok ne popiju prvo pivo.

Namirnice pazarimo naizmenično u turskoj prodavnici punoj meteža u kojoj se između ostalog mogu pronaći i poznati potrošački brendovi sa cele ex-yu teritorije; u autentičnom kineskom marketu čiji me sladunjavi mirisi omamljuju i u kome pronalazimo ubitačne mešavine začina, ili u domaćim hipermarketima čije su cene voća i povrća za turistkinju sa juga prava egzotika.

Centar Helsinkija je od Kontule udaljen dvadesetak minuta vožnje metroom. Sam metro doživljavam kao pokretni podijum za prikazivanje autentičnih modnih stavova Helsinšana. Njihov svojstveni stil oblačenja je vođen individualnim osećajem i ličnim raspoloženjem. Tako u metrou viđam devojke obučene u svetlucave čakšire koje kao da su došle pravo iz hiljadu i jedne noći, mladiće sa rockabilly frizurama čije raznobojne pantalone pridržavaju drečavi tregeri i hipstere sa besprekornim izgledom izgužvanih beskućnika.

Približavajući se centru, građevine postaju sve raskošnije, a fini detalji sveprisutni. Pre dolaska sam pročitala članak koji navodi da „ono što je za Brazil samba a za Dablin književnost – to je za Helsinki dizajn”; opis od kojeg bolji ne bih našla da dočaram estetiku koja krasi njegove zgrade, ulice i objekte.

Vodič kroz finski dizajn

Helsinki je potpuno prožet dizajnom, čiji se suptilni karakter može videti na svakom koraku. Dizajn za kvalitetniju svakodnevnicu, dizajn kao alatka za socijalne promene, dizajn kao metoda da se preispitaju i prerazmisle sistemi nasleđeni iz prošlosti. Dizajn kao opna koja obuhvata, povezuje i poboljšava društvo. Procvetao privatnom i individualnom inicijativom talentovanih stvaralaca,  dizajn u Finskoj se danas ozbiljno shvata i na državnom nivou, odakle se izdvajaju značajna sredstva koja omogućuju nove eksperimente i sistematski razvoj ove oblasti.

U praktičnu dimenziju finskog dizajna se uveravam prilikom posete glavnoj Univerzitetskoj biblioteci, gde nalazim najudobniju i najlepšu fotelju u koju sam ikad sela. Finske biblioteke se svojom arhitekturom, enterijerom i dostupnošću nadovezuju na opšti duh otvorenosti i pristupačnosti koje primećujem na svakom koraku. Uz tolika ulaganja i pažnju koji se pridaju kulturi i obrazovanju, nije neobično što su Finci među najnačitanijim i najobrazovanijim narodima na svetu.

Fotografija preuzeta sa: http://buildings.libraries.fi/libraries/helsinki-university-main-library

 Bazajući dalje gradom, otkrivam da su bujni parkovi na svakom koraku, da su travnjaci i klupice omiljeno mesto za pauzu za ručak i susrete mladih, kao i da se pešačke i biciklističke staze protežu po celom gradu. Ljubav Finaca prema prirodi i strast koju gaje prema aktivnostima na otvorenom su za mene pravo osveženje s obzirom da se u Grčkoj, u kojoj živim, automobilom ide i do trafike.

Sveopšti utisak nakon dvonedeljnog boravka u Helsinkiju je, kao i njegovo letnje blistavoplavo nebo, kristalno jasan: ovo je društvo čija je kolektivna svest izgrađena na solidarnosti, poštovanju pravila i poštovanju drugoga. Uređeno društvo okrenuto ka budućnosti, koje sasvim izvesno ima svojih problema i izazova, ali koje se u njihovom rešavanju neće saplesti o klupko prošlosti, već će se okrenuti budućnosti i inovaciji za iznalaženje novih rešenja.

Melanholiju koju sam osećala kada se moja sestra zajedno sa njenim dragim  otisnula na udaljeni sever zamenjuje unutrašnji spokoj. Srećna sam što će živeti u otvorenom društvu u kome će imati jednako dobre šanse za uspeh kao i njegovi ostali građani – nezavisno od porekla, socijalnog statusa ili etničke grupe. U kome se rad i zalaganje vrednuju, etičnost i individualnost poštuju, a vrhunski rezultati nagrađuju.

Vraćam se na jug trajno inspirisana magijom severa.

* * *

Mnoštvo zanimljivih i korisnih informacija o Finskoj možete pronaći na blogu “Moja Finska” (blog na srpskom jeziku).