Sve se menja sve teče

Svi idemo kroz život držeći se za nešto. Za druge ljude, veze, posao, obrazovanje, novac, mesto u zajednici, društveni status, način života. Obavijamo naš identitet oko tih stubova na kojima gradimo fantaziju predvidivosti, svrhe i sigurnosti. Ali šta se dešava kada neki od tih stubova padne? Šta se dešava kada nekoliko stubova, nagrizlo pukotinama, padne istovremeno? Da li primamo dar slobode, ili bivamo zarobljeni u ruševinama starog života koji je kolabirao?

Naš identitet, do tada uredno upleten i umotan u kompleksnu strukturu nema više za šta da se drži. Odmotava se i ostaje da raspleten slobodno lebdi u vazduhu.

Kada lebdimo i padamo, očajnički želimo da se uhvatimo za nešto. Sakupljamo celo naše biće u grčevit stisak tražeći spoljašnji oslonac, kao da nam život od njega zavisi.

Prvi instinkt je da se što pre uhvatimo za nešto novo. Pre nego što je podrhtavanje od pada prestalo, obavijamo se oko novog, prebrzo izgrađenog stuba žudni da ponovo uspostavimo iluziju stabilnosti. To je lakše nego sagledati ruševine, doživeti bol, suočiti se sa sobom.

„Nema ljubavi za život bez očajanja zbog života“, napisao je Albert Kami.

Želimo da budemo srećni i ispunjeni, ali ne želimo da osetimo bol i prazninu. Želimo euforiju ali ne želimo agoniju. Želimo entuzijazam, ali ne i razočaranje. Želimo radost, ali ne i očaj. Ali iz nekog razloga, ove emocije su deo istog kruga. I iz nekog razloga, isuviše često biramo da se umrtvimo i utrnemo da se ne bismo izložili njihovim krajnostima. Sve dok nas nešto ne rasturi u parmparčad i natera da osetimo. Goli život. Ogoljeno sopstvo.

Kada se otvaramo nerafinisanim emocijama sa obe strane spektra, zalazimo u dubine našeg bića. Otkrivamo njegove nepoznate i neotkrivene slojeve. Sastajemo se sa zaboravljenim, davno skrivenim delovima sebe. U tom procesu, postajemo stvarni.

Dok stojimo na ivici života, najbolje što možemo da uradimo je da pogledamo pravo u njegov ambis.

U njemu nema iluzija ni utešnih laži ni mesta za skrivanje.

Samo naše ogoljeno sopstvo.

Spremno da ga prihvatimo takvo kakvo je.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Category

Nemiri, Promene

Tags

, , ,