Vidiš psa koji neutešno laje jer je žedan, gladan i sam na terasi.

Vidiš pregaženu mačku i automobil koji nastavlja dalje.

Vidiš bezdomnog čoveka zgrčenog na mermernom pločniku ispred pozlaćenog izloga.

Vidiš kako ljudi skreću pogled, okreću glavu, gaze dalje. Nedodirljivo, samoživo, odsečeno.

Vidiš da živiš u svetu koji rastura krhko, zlostavlja slabo, grabi što više može za sebe, samo za sebe.

Realnost mi se nikada nije posebno dopadala. Od malena, često bih bežala od nje zatvarajući se u moj unutrašnji izmaštani svet. Kada bi me okolnosti stvarnog života stezale, povlačila sam se u svet fantazija u kome su sve priče imale srećan kraj.

Svakog jutra, stotine miliona ljudi širom sveta konzumira vruće, masne, sveže ispečene vesti. Pripremljene od raznovrsnih sastojaka, obogaćene dodacima i pojačivačima ukusa, servirane u privlačnim zalogajima na švedskom stolu elektronskih, štampanih, emitujućih i društvenih medija.

Dovoljno obezmašćene da bi bile lako svarljive, dovoljno nafilovane da bi zadovoljile čula, dovoljno začinjene da bi bile adiktivne.

Najveći deo ove informativne gozbe čine politički događaji – dogovori, koškanja i spletkarenja predvodnika suprotstavljenih i savezničkih čopora ljudi. Prate ih aktuelnosti vezane za valutu opstanka, uz ventil-vesti o tome ko je najbolje udario loptu, šta su doručkovali i obukli idoli, kao i izveštaji o sveže počinjenim zločinima sa raznih strana sveta i ode veličanstvenosti lokalnog čopora.