Grčka luka jedrenjaci
September 7, 2013

U bankrot sa stilom

Izgleda kao da se ovih dana širom Grčke životi njenih stanovnika odvijaju u dve paralelne dimenzije: jedna je mračna i preteća, sazdana od raznih degradacija i negativnih ocena i procena koje daju globalni analitičari; gde se priča o „spredovima“, kreditnom rejtingu, kamatama i obaveznicama, dok je druga dimenzija u prazničnoj groznici, sva se sjaji od crvenih, zelenih i žutih lampiona, čuju se zvončići i vesele  melodije i svi u njoj mahnito jure gore-dole sa ogromnim kesama.

Životi većine „običnih ljudi“ se odvijaju u drugoj, onoj prijatnijoj dimenziji, sve do kratkog spoja dva sveta koji se dešava svako veče u 21h – kada počinje dnevnik. Nakratko, sjaj lampiona zamračuju loše vesti a prazničnu groznicu briga za nepredvidljivu budućnost koja po proceni Standard & Poors-a nije nimalo sjajna; ali oblak teskobnih misli biva brzo razbijen i veseli duh praznika ponovo preovlađuje.

Bilo kako bilo, praznici su pred pragom, država pred bankrotom, bankari pred nervnim slomom, a nova vlada u začetku krvavog lova na poreze.

Ne tako davno, svakodnevica u Grčkoj je izgledala mnogo lakša, a budućnost ispunjena pozitivnim očekivanjima. Onda je došla globalna kriza, ali više kao apstraktni pojam o nečemu što se dešava negde drugde, nekom drugom.

I dok su se na vestima smenjivali skandali o vladinim funkcionerima  koji neuspešno izvršavaju pokušaj samoubistva jer ih ucenjuju bivše sekretarice-ljubavnice, ili o crkvenim ocima koji haraju tržištem nekretnina i zgrću bogatstva sumnjivog porekla, dug je nečujno rastao. I rastao. I rastao.

Narod je za to vreme naivno verovao da je potrošačka utopija stvarna i da će zauvek da traje. Radio je i trošio, trošio i radio, trošio i  trošio… Jedna kreditna kartica, druga kreditna kartica, jedan kredit, drugi kredit… Novac koji nije još ni zarađen, već je uveliko potrošen. Naravno, ovo ne važi samo za Grčku. Važi za ceo zapadni svet, a virus se proširuje i na istok.

Istina, ovog Božića se neće toliko trošiti, pristigle statistike su za trgovce poražavajuće jer javljaju pad potrošnje u odnosu na prošlu godinu, koja je inače u ovom periodu na vrhuncu, od trideset do pedeset posto.  Trinaesta plata je pristigla, ali se ove godine neće potrošiti na kupovinu novih stvari, već na otplaćivanje onih već kupljenih.

Osim preterane potrošnje, koja više nego same građane karakteriše državni aparat, utaja poreza i korupcija na svim nivoima su dobro poznati problemi koji su ukorenjeni toliko duboko da će bilo kojoj odlučnoj vladi pod utiskom izbornih obećanja biti veoma teško da ih makar donekle ograniči i dovede na manje poražavajuće statističke podatke.

U kriznim vremenima kao što su ova, troškovi se pažljivo preispituju, a zaključci bazirani na dobijenim rezultatima su više nego zabrinjavajući.

U državnom sektoru vlada rasipanje kao da ne postoji sutra. U Grčkoj redovno zaposleni u društvenom i privatnom sektoru godišnje dobijaju četrnaest plata – od kojih su dvanaest redovne a druge dve dodaci za Božić, Uskrs i za odmor.

Sa obzirom na to da se ovih dana primanja svih zaposlenih u državnom sektoru stavljaju pod mikroskop, šira javnost je saznala da narodni poslanici osim privilegija u vidu privatnih šofera i limuzina koji ih voze kud god požele, besplatnih avionskih karti za sve destinacije, noćenja u luksuznim hotelima, vrtoglavih telefonskih računa i još mnogo drugih kojima se širokogrudo koriste, ne dobijaju četrnaest već šesnaest plata godišnje. I tako već par decenija.

Ove nedelje se našao u jednim Atinskim dnevnim novinama sarkastičan naslov: „Zaposleni i penzioneri najbogatiji Grci!“. Do tog zaključka se došlo na osnovu godišnjih poreskih izjava građana, jer jedino te dve grupe nemaju način da sakriju svoja primanja, dok  preduzetnici, industrijalci i slobodni profesionalci kao što su na primer doktori, advokati, notari i dr., sami odlučuju koliki će deo svojih primanja obelodaniti. Kako se ispostavilo, ili im posao ne ide baš najbolje, ili  su informacije o najvećem delu svojih primanja odlučili da zadrže samo za sebe, daleko od gladnih poreznika.

Posle praznika i ekspresnih mera nove vlade, čekaće se objavljivanje novih zaključaka analitičara i da li će ih preduzete mere zadovoljiti i omekšati njihove stavove, ili će nastaviti seriju negativnih procena koje će opet izazvati talas panike kako unutar tako i izvan granica Grčke.

Ali opet, i da se ostvari najcrnji scenario i da Grčka zaista ekonomski kolabira, nema sumnje da će se ovde uvek naći za čašu uza i tanjir mezetluka sa društvom u taverni na obali mora. Grci su osvojili poznavanje umeća u „sporom uživanju“ koje u svom ovom modernom konzumerističkom ludilu – čije su žrtve i sami pali – ipak nisu potpuno izgubili.

Ako zaista dođe do najgoreg, Grci neće izgubiti svoje dostojanstvo, već će u bankrot ući u svojim novim automobilima, kvalitetno nahranjeni i moderno obučeni, razgovarajući na smart telefonima  ili pijući uzo sa društvom.

Umirena, stavljam „ružičaste naočare“ koje su se kolektivnom svešću zemlje u kojoj živim usadile u moj mentalni sistem, počinjem da pevušim „Trigona-Kalanta“ (grčka verzija „Zvončića“) i odlučujem da mi zloslutna predviđanja „Standard & Poors-a“  nikako neće pokvariti praznike.

* * *

 

Članak je prvobitno objavljen u Politikinom online izdanju  od 06.01.2010. u rubrici „Moj život u inostranstvu” i u Politikinom štampanom dodatku „Potrošač“ od 21.01.2010.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Category

Život u Grčkoj

Tags

, ,