O meni

ana&nio

Početak

Davnih dana, spakovala sam kofere i trampila beogradski asfalt za mediteranski azur. Obasjana zanosnom iluzijom večnog leta, bezbrižno sam plandovala po grčkim ostrvima naivno verujući da će azurni san zauvek trajati. Nakon trogodišnjeg slobodnjaštva u autonomnoj ilegali dobijanjem legalnog boravka bivam saterana u tor sistema kome sam do tada uspešno izvrdavala. Tako dojučerašnja slobodna sanjarka bez stalne adrese i poreskog broja uskoro postaje uzorna građanka koja uredno plaća doprinose i poreze.

Zaplet

Počela sam radeći na crno hotelsku animaciju na grčkim ostrvima i mućkajući koktele u kafićima starog grada na Rodosu. Iznervirana feudalnim odnosom prema animatorima i šankerima koje su izrabljivali svi živi, rešila sam da se odmetnem.

Tako sam, i dalje bez papira, izmislila fiktivnu „kompaniju“ Millennium Entertainment, koja je  hotelima nudila usluge animacije i zabavne sadržaje koje sam sama smišljala i izvodila. Za divno čudo, nekoliko hotela je kupilo moju priču i izgurala sam dve sezone bez da me uhapsi imigraciona policija (iako sam jednom bila blizu).

Da bih obezbedila legalan boravak za koji je bio potreban radni staž u neimaginarnim, pravim preduzećima, morala sam da napustim moju blistavo-ilegalnu samostalnu delatnost. To je podrazumevalo mirenje sa ideološkim neprijateljem iz perioda adolescencije – kancelarijskim poslom – i tako me je Veliki Sistem pokorio.

Prepuštanje

Priče su me zavele još kada sam bila belokosa devojčica. Moja takođe belokosa prababa Dara nije znala da čita i piše, ali je znala da priča priče koje uvlače i mame, priče strašnije nego mračni podrum, mamljivije nego medeno saće.

Priče su me naučile da je sve priča, isto kao i Istina, najbolja pripovedačica koju je svet ikada video.

Ovih dana pišem samo za posao, puštajući belokosu muzu da slobodno leprša gde poželi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *