Realnost mi se nikada nije posebno dopadala. Od malena, često bih bežala od nje zatvarajući se u moj unutrašnji izmaštani svet. Kada bi me okolnosti stvarnog života stezale, povlačila sam se u svet fantazija u kome su sve priče imale srećan kraj.

U izazovnim vremenima, ovaj zaštitni mehanizam je spasonosan. Kada je stvarno okruženje mračno i beznadežno, on oslikava drugačiji, svetliji i bolji svet. Kada se život menja i razvija nekim ludačkim brzinama i kada nam sve mrda i izmiče, fantazije su jedina stabilna konstanta. Jedino što možemo da kontrolišemo.

Ponekad, kada nam se dogodi teški sudar sa stvarnošću, suočavanje sa katastrofom i sakupljanje delića su poslednje što želimo da uradimo. Ne želeći da se pozabavimo uzrokom i posledicama katastrofe – tražimo zaborav; ne želeći da rasplićemo ispričane priče i razmrsujemo njihove čvorove – pričamo sebi neke nove. Preko noći gradimo velelepne svetove izgrađene na tek rođenim fantazijama. Žudeći da stvorimo rastojanje od neprijatne stvarnosti, prepuštamo se intenzivnim maštarijama koje zaklanjaju njen haos i rasulo.

U svetu punom loših vesti, ponekad je neophodno isključiti se iz stvarnosti. Ali ovo isključivanje može neosetno da preraste od povremenog predaha u redovnu naviku. Posebno u lošim vremenima. Magične priče nas štite od neprijatne stvarnosti, ali nas i zaslepljuju. Opsedaju nas i omamljuju. Što im se više prepuštamo, zauzimaju sve više prostora u našoj glavi. Što više gubimo kontrolu nad njima, sve nas više kontrolišu.

Dok nas u početku energizuju i pršte entuzijazmom, fantazije čija je putanja van kontrole nas prazne i obaraju. U početku dižuće i podsticajne, postaju adiktivne i toksične, sa sve više nizbrdica i naglih padova. Ali do tada smo se već navukli.

Ekstremna posledica ekstremne fantazije je ekstremna zavisnost.

Fantazije su dobre kada nas udaljavaju od realnosti taman toliko da možemo da je podnesemo, ali ne toliko da prestanemo da je vidimo.

Kako se izvući iz medene zamke bajkovitih, izmaštanih predela i vratiti se u prljavu, prizemnu stvarnost?

Pripremiti se na prinudno sletanje na neravnom terenu po najgorem nevremenu. Proći kroz šok izazvan gadnim sudarom sa stvarnošću. Ostati na zemlji.

Ko prođe kroz sve ovo i preživi, stiče magičnu moć.

Uspostavlja kontrolu nad svojim fantazijama.  

Do danas sam zadržala dečiju naviku da se prepuštam fantazijama. Ali dok kao dete nisam imala moć odlučivanja nad sopstvenim životom, danas je kao odrasla osoba imam. Osim da stvaram fantazije, imam moć koju deca nemaju. Moć da utičem na moju stvarnost.

Realnost ume da bude ravna, spora, dosadna.

Dok fantazije zasenjuju, uzdižu, inspirišu.

Za nas koji volimo intenzivne nagibe, ravan teren je čudno polje. Ne snalazimo se dobro na njemu, ne znamo kako da se krećemo, u kom pravcu da idemo.

Jedino što znamo je da idemo u nepoznato.

Kraj jedne fantazije je početak nečeg novog.

Početak nove realnosti.