Na površini od tankog stakla, hodala je.

U dubinu mračne senke, padala je.

Na dnu, i na vrhu, stajala je.

Vidljivi internet skladišti preko bilion sajtova i IP adresa. Njegova veličina meri se terabajtima, petobajtima, eksobajtima, i čudovišno ogromnim zetabajtima. Ali on je samo površinski delić celokupne mreže. Ispod njega, nevidljive u senci, leže masivne količine podataka neindeksirane od internet pretraživača. Skrivene u dubokoj mreži, ove nesagledive površine veće su stotinama puta od njenog očiglednog dela.

Vidljivi život ispunjen je ogromnom količinom ljudi, stvari, mesta i događaja. Pun je odnosa, reči i brojeva, dolazaka i odlazaka, neprestane struje obaveza i poslova. Ali to je samo površinski delić celokupnog života. Tanki, površinski sloj ljudskog postojanja ispod kog leže masivne, neispitane površine. Skrivene u senci, zakopane su u mračnim dubinama naše svesti i podsvesti.

Na površini, uglačano, prerađeno, isparcelisano, barkodirano. Ispod površine, neodređeni oblici, tamni uglovi, neispitano i nepoznato. 

Podzemni svet krije sve ono što ne želimo da vidimo: bol, nasilje, deformaciju. Senku i njene gladne demone. Sve potisnuto. Sve što želimo da držimo daleko od sebe. I da se pretvaramo da ne postoji.

Mi ljudi volimo da obitavamo na površini. Tamo gde je sve izravnano i nomenklaturisano. Opeglani i začešljani, zaliveni omekšivačima, oblikovani medijima, zaslepljeni ispoliranim slikama. Na površini života.

Zašto biramo privid nasuprot stvarnosti? Zašto biramo da budemo dekonektovani? Nestvarni. Zato što se plašimo? Čega? Koga?

Ispod površine, nije sve onako mračno kako izgleda.

U dubokom internetu, kriju se loše namere i razne izopačenosti, ali i necenzura, nenadgledana komunikacija i zaštita privatnosti.

U dubokom životu, kriju se stari bolovi, strašni strahovi i stoglava čudovišta, ali i duboka i stvarna osećanja, susret sa zaboravljenim delovima sebe. Potencijal da se postane stvarna, celovita ličnost.

Većina bira da ostane na površini života. Većina bira da živi u kontrolisanom svetu u kome se misli i oseća po propisima. Kao i svim diktatorima, omiljena sredstva u održavanju šarene laže su potiskivanje otpora i represija istine. 

Manjinu koja spusti odbrane i zaroni u dubinu, čekaju retki plodovi. Gorči od napuštenosti, slađi od ljubavnog užitka.

Duboka bol.

Duboka radost.

Duboko postojanje.

Podzemnim stepenicama, spuštala se.

U najmračniji podrum, zakoračila je.

Strašnu senku, suočila je.

Ilustracija: Dani Choi ‘They Named Me Kumiko’