Što su sredstva komuniciranja čudesnija, to sadržaj koji se njima prenosi deluje sve beznačajniji, bezvredniji, mračniji. Udesi, zločini, prirodne nesreće i one koje je izazvao čovek, pretnje sukobima, sumorni editorijali – to su i dalje okosnice miliona reči koje se raspršavaju po etru.
–2001: Odiseja u svemiru (1968), Artur Klark

Svakog jutra, stotine miliona ljudi širom sveta konzumira vruće, masne, sveže ispečene vesti. Pripremljene od raznovrsnih sastojaka, obogaćene dodacima i pojačivačima ukusa, servirane u privlačnim zalogajima na švedskom stolu elektronskih, štampanih, emitujućih i društvenih medija.

Dovoljno obezmašćene da bi bile lako svarljive, dovoljno nafilovane da bi zadovoljile čula, dovoljno začinjene da bi bile adiktivne.

Najveći deo ove informativne gozbe čine politički događaji – dogovori, koškanja i spletkarenja predvodnika suprotstavljenih i savezničkih čopora ljudi. Prate ih aktuelnosti vezane za valutu opstanka, uz ventil-vesti o tome ko je najbolje udario loptu, šta su doručkovali i obukli idoli, kao i izveštaji o sveže počinjenim zločinima sa raznih strana sveta i ode veličanstvenosti lokalnog čopora.

Informacije iz oblasti viših ljudskih stremljenja – onih nevalutiranih i nečoporativnih – retko se pojavljuju u ovom kotlu, a kada se to i desi ostaju gotovo neprimećene.

Aktuelne vesti, prema opšte prihvaćenom mišljenju, odražavaju realnu sliku sveta. Smatra se da je od životne važnosti redovno ih pratiti, i njihovi konzumenti sa ponosom nose titulu Informisane osobe.

Ovakva vestocentričnost pruža dogmatičan pogled na svet, po kome ga jedino ona opisuje i objašnjava. Ne priznaje ništa što se događa izvan njega, i svemu što je neaktuelno i nesenzacionalno stavlja etiketu sanjalačke utopije i bekstva od stvarnosti.

Iako ljudsko postojanje na Zemlji zavisi od složenih odnosa prirodnih i društvenih sila, najveći deo univerzuma vesti pokriva usko polje ljudskih delatnosti – rukovanja, pucanja, zasedanja i poziranja na crvenim tepisima.

Sitnice kao što su budućnost ljudske vrste, ciklusi matične planete, aktivnosti zvezde koja omogućava život na njoj, razvoj ideja koje će izvući čovečanstvo iz ratoborne podeljenosti, nisu dovoljno važne teme za one koji proizvode, distribuiraju i konzumiraju vesti. Prema njihovom mišljenju, neke druge stvari imaju dalekosežniji, dugoročniji i značajniji uticaj na svet.

Aktuelne vesti su kao tanak snop svetlosti koji na ogromnom kolažu sastavljenom od najrazličitijih materijala i oblika, osvetljava svega nekoliko končića.

Vesti prikazuju parčiće malog dela slike – probrane informacije na osnovu kojih Informisana osoba misli da vidi celu sliku i nasumično popunjava praznine, samouvereno zaključuje i kategorično prosuđuje.

Iz tog ugla, da bi se imala tačna, realna i kompletna slika o svetu, dovoljno je pratiti masovne medije.

Ovakav površan i pasivan stav većine Informisanih osoba oslikan je u komentaru prikaza knjige Kosmos – objavljenom na dan izbora u Srbiji – karakterišući knjigu o nastanku života, formiranju solarnog sistema i istoriji naučno-istraživačkih proboja bez kojih bi svet i dalje opisivale mitologija i religija, kao eskapizam tj. bekstvo od realnosti.

Većini promiče drugačiji, jednako realan, ugao posmatranja: usmerenost na dešavanja u ljudskom mravinjaku je čist eskapizam, bekstvo od suočavanja sa realnošću da pripadamo vrsti koja bespomoćno luta na krhkoj planeti kroz mračan i ogroman svemir, ne znajući ko smo, odakle dolazimo i gde idemo.

Politički događaji oblikuju svet – neki manje neki više – ali svet oblikuju i gravitacija i elektromagnetizam, tektonski poremećaji, aktivnost pčela, rotacija planete, kretanje galaksija, bakterije i virusi, kvantno polje, nove društvene misli, promena percepcije, i još mnogo, mnogo toga.

Niko zapravo ne zna da li je bliža pretnja čovečanstvu izbijanje novog svetskog rata, ili udar neotkrivenog asteroida koji se približava zemljinoj orbiti; da li je veća opasnost da nas pokosi radijacija nastala eksplozijom nuklearnog oružja, ili ona stvorena slabljenjem zemljinog magnetnog polja i izlaganjem jednako smrtonosnom kosmičkom zračenju.

Od svih elemenata čiji odnos određuje naše postojanje u osetljivom organskom, planetarnom, solarnom i kosmičkom sistemu, aktuelni događaji ne predstavljaju jedinu realnost. Svako ko tako misli pati od tunelske vizije, nemogućnosti da sagleda širu sliku i zaviri u svet van granica sopstvenog postojanja.

Sve vesti nisu rođene iste. Neke su tačno a neke iskrivljeno prenesene informacije; neke su objektivne analize, neke pričaju priče, a neke su lukave PR alatke; neke imaju kao cilj usađivanje određene ideje ili navođenje javnosti na saglasnost sa planiranom akcijom; neke raskrinkavaju zloupotrebe establišmenta, dok neke služe kao njegovo oružje.

Neke vesti služe samo svojim gospodarima, dok neke služe samo istini.

Ali sve su one samo delić slike, končići na šavu ogromnog kolaža.

Hipnotisano praćenje vesti nije informisanost, već ignorancija. Trebamo biti informisani i svesni sveta oko sebe, ali to nismo kada se nalivamo mlazom iz medijskog levka ignorišući sve ostalo, ignorišući svet van iskrivljenog medijskog ogledala.

Stvarni život je nepredvidiv, kompleksan, zahtevan. Da bi održali korak sa njim, zahteva od nas da se neprestano razvijamo i menjamo. Zahteva da se trudimo, angažujemo i širimo, da pobedimo lenjost i sopstvene predrasude.

To nije lako.

Udobnije je baviti se grajom spoljašnjih dešavanja nego pozabaviti se tišinom svog unutrašnjeg života; lakše je poznavati sva geopolitička žarišta u svetu, nego upoznati sebe; jednostavnije je izražavati opšte stavove i sudove, nego pronaći i izraziti svoj jedinstveni ljudski glas.

Stvarnost se ne čita u vestima, ne nalazi se u aktuelnostima, ne čeka vas na ekranima.

Stvarnost se spoznaje, ispituje i otkriva.

Stvarnost se živi, oseća i osvaja.

Sve ostalo je bekstvo od nje.

Grafike u tekstu preuzete su iz filma: “2001: A Space Odyssey”