Ispričaću vam priču koja je malo drugačija od zvanične verzije „grčkog scenarija“. Priču koja je skrivena iza dimne zavese makroekonomskih pokazatelja i statističkih podataka; priču koja govori o dahijskoj demokratiji, socijalnom masakru i legalizaciji otimačine.
ČIN 1:
Nekoliko umreženih grupica tesno koegzistiraju u mutnom ekosistemu ispreplitanih interesa, koji se nalazi u vrhu društvene piramide moći. Glavna pozicija moći oko koje orbitiraju periodično prelazi iz jednih u druge ruke, ali uvek ostaje u okviru istih grupica. Dok se pred očima javnosti predano glože, iza kamera se uz tompuse i Čivas donose zajedničke odluke diskutabilnih pobuda, i prave javnosti nedostupni off the record dilovi.
Članovi tih grupica – političkih partija – zvanično imaju zadatak da rade za dobrobit sistema, tj. države. Zauzvrat, oni koji sačinjavaju sistem i omogućavaju njegovu održivost – obični ljudi – ih izdržavaju i pružaju im životni stil kakav bi za sebe mogli samo da sanjaju.
Samo što ti čiji je zadatak da rade za opšte dobro uglavnom rade za lične interese.
Plavokosa žena puteraste kože i kristalnog osmeha koketno poručuje sa TV ekrana pošte u Nušićevoj: „želim da budem velika zvezda“. Za to vreme, sitna starica u skupljenom kaputu dolazi na red, koju čujem kako potražuje od šalterske radnice „svih devetnaest hiljada”. Dok starica čeka isplatu, na ekranu se smenjuju kadrovi plavokose u glamuroznim pozama – […]