Do sada sam u životu napravila dosta gluposti koje bih najradije zaboravila. Ali nekada me je bar tešila iluzija da ću, kako bivam starija, postati uzor zrelosti i osoba koja uvek uradi pravu stvar. Nažalost, to se pokazalo kao veeelika zabluda. Na moju podugačku listu stidova dodajem još jedan, posebno bolan. Od dva i […]
Uprkos saobraćajnim gužvama u Atini i pretnji Grexitom, život u Grčkoj ima svojih prednosti. Zapravo, ima ih preko 6.000. Nisam obišla sva ta ostrva, ali među onima koje jesam izdvojila sam svoje favorite. Ovo je potpuno subjektivna lista grčkih ostrva koja su za mene najposebnija.
Već neko vreme se nerviram zbog sve duže liste propuštenih šansi da na poslovnim putovanjima vidim bilo šta osim hotelskih tapiserija i proizvodnih pogona. Trodnevna edukacija u Amsterdamu, uz razliku što su proizvodni pogoni zamenjeni seminarskim salama, nije izgledala kao da će biti izuzetak. A onda sam naišla na novu putničku mudrost.
Nakon burnog početka sezone na Kosu, premeštena sam u novi hotel na Rodosu u kome vladaju nova pravila: rad! red! i disciplina! Moj rejting je u međuvremenu spao sa sportske na dečju animatorku, i sada radim u kući strave zvanoj mini-klub. Dok moje kolege igraju odbojku na pesku, vaterpolo u bazenu, ili pikado u hladu bič bara, ja jurim za perfidnim petogodišnjacima čuvajući cevanice.
Primorana sam da se uklopim u strogi raspored dužnosti od kojeg nema vrdanja, i koji svakodnevno izvršava ekipa od desetak – ukroćenih i primoranih na marljivost – animatora. Timom, koji je sastavljen od mladih ljudi iz različitih zemalja, upravlja iskusni tim-lider, koji nas diskretno usmerava i nadgleda iz pozadine; a sve nas budno prati namrgođeno oko generalnog menadžera hotela, o čijoj strogosti među osobljem kolaju zastrašujuće priče.
Nekada sam mislila da je Atina samo prolazna međustanica na putu za ostrva, čija su jedina atrakcija spomenici antike. Onda sam upoznala južna predgrađa moderne Atine, i otkrila zašto vredi produžiti boravak u grčkoj prestonici i nakon divljenja Partenonu i Propilejama.
U gluvo doba noći nešto pre svitanja, dok tama još uvek vlada a ceo svet spava, misteriozne senke se kreću u mraku. Usmerene su ka treperenju svetlosti koje se nazire u daljini. Dolazeći do izvora svetlosti, blistava iluminacija jednim potezom skida veo misterije sa tajanstvenih senki. Ispod njega se ukazuju obične žene i muškarci, koji […]
Uprkos mom nedostatku iskustva, a zahvaljujući upornosti konjske muve i spletu srećnih okolnosti, dobijam primamljivu ponudu za novi posao. Moj fanatični entuzijazam, na čijem talasu sam mesecima vrtela desetine telefonskih brojeva dnevno i pisala isto toliko mejlova proganjajući nepoznate ljude – se na kraju isplatio. Poslednje dve godine živim u Atini i iako su sezonski i […]
Ekvilibrijum (lat.): ravnoteža; balans. Sa svakim kilometrom kojim se udaljavamo od Beograda puls sveta se postepeno usporava. Izlazak iz supersoničnog životnog ritma počinje ubrzo nakon isključivanja sa auto puta stotinjak kilometara južnije, kada zalazimo u svet šumovitih brežuljaka, šuštećih numera Dragane Mirković i ubitačnih rupa na putevima po kojima je najčešće vozilo Zastavin „Stojadin”. Cilj […]
Vrelo ostrvsko leto se uveliko završilo, odnevši sa sobom horde razdraganih turista sa sve četiri strane sveta, preplanule surfere, dugonoge Skandinavke, luksuzne jahte i elegantne jedrenjake, koji su otplovili ka nekim drugim, toplijim lukama.
Ulice do skoro krcate šetačima postale su avetinjski prazne; hoteli i radnje su se pozatvarale, čarobne plaže na kojima se tokom leta nije mogla naći slobodna ležaljka su nastanili galebovi, a tople, žive i zvezdama obasjane ostrvske noći su prekrili oblaci, koji su polako ali sigurno doneli prve kiše.
Letnja animatorska sezona koju sam provela držeći časove gimnastike sredovečnim gostima hotela i izigravajući klovna njihovoj deci je nepovratno prošla. Loša vest je bila da je zajedno sa njom nestao i bogat hotelski bufe pun ukusnih đakonija koji se svakodnevno služio za doručak i večeru i mračna ali besplatna soba u levom krilu hotela. Continue reading
Peron metro stanice Itakeskus u istočnom Helsinkiju. Mladić u zelenim pantalonama i kose boje plavog patlidžana ljubi svog partnera. Do njega sa razmakom od jednog sedišta sedi tamnoputa žena obučena u široke haljine do zemlje, kose pažljivo prekrivene tamnom maramom i guguće bebi koju drži u naručju. Continue reading