Ma koliko sreće ili talenta za negiranje stvarnosti imali, za sve nas kad-tad u životu dođe neminovni trenutak: suočavanje sa nepobedivom zveri stoglave birokratije. Bilo da otvarate firmu, obnavljate dozvolu boravka ili vadite dokumenta, ta gulikoža vas zlokobno vreba, spremna da vas proždere, sažvaće i ispljucne u komadićima.
Pakao postoji i nalazi se u vašem komšiluku. Ili kako vam frizerski lobi radi o glavi.
Euforija novogodišnjih rezolucija drma planetu jače nego disko groznica osamdesetih. Uporedo sa prazničnim čestitkama u stihovima, na sve strane padaju velike odluke i svečana obećanja. Na sreću, pred vama je spas od čitanja novogodišnjih kliše-odluka homo sapijensa o manje ždranja i više zarađivanja.
Vrcavi praznični duh pucketa ispod slojeva polikarbonata, celuloze i aluminijuma, gde su ponikli novi oblici savremene svesti. Pokorni predmeti za svakodnevnu upotrebu dižu glas, i po prvi put govore o svojim nedaćama, težnjama i željama. Saznajte šta planiraju i čemu se u Novoj godini nadaju jedan rokovnik, jedan smartfon, jedna tastatura i jedna knjiga.
Već neko vreme se nerviram zbog sve duže liste propuštenih šansi da na poslovnim putovanjima vidim bilo šta osim hotelskih tapiserija i proizvodnih pogona. Trodnevna edukacija u Amsterdamu, uz razliku što su proizvodni pogoni zamenjeni seminarskim salama, nije izgledala kao da će biti izuzetak. A onda sam naišla na novu putničku mudrost.