HolographicSquare-04-lores

Moja generacija ne pripada digitalnim urođenicima. Rođeni sedamdesetih, mi smo deca asfalta, grubih fizičkih igara i ranih šljivciga. Urođenici starog analognog sveta, prve note čuli smo sa gramofona, prve pokretne slike videli smo na crno belom televizoru. Komunicirali smo dovikujući se preko prozora i ulica, i preko masivnih fiksnih telefona.

Neizvesnost

Život je čudna stvar. Isporučuje se bez da je bio poručen, bez instrukcija i uputstva za upotrebu. Kao tajanstveni poklon čiju svrhu treba da otkrijemo, zagonetka koju treba da rešimo.

Zrelost i radost

Kada sam bila mala, mislila sam da zrelost znači dosadu, uštogljenost i loš ukus. Izgledalo mi je kao da ona podrazumeva namršten i nemaštovit život, lišen zabave i igre, lišen smisla. Trebalo je da proživim razne krajnosti, zalutam više puta i prođem kroz različite životne faze da bih shvatila da nisam bila u pravu. Zrelost je nešto drugo.

filosofija-pseceg-parka-2

Tamo gde asfalt prelazi u travu a bandera u drvo, postoji jedno posebno mesto.

Mesto na kome se ukrštaju različiti pogledi na svet, na kome se susreću suprotni stavovi i drugačije životne filosofije. Mesto na kome se svakodnevno sreću i tolerišu anarhisti i globalisti, kritičari i idealisti, ratoborni i miroljubivi, ćutljivi i pričljivi, religiozni i ateisti. To mesto je pseći park.

Život je sada i ovde

Jurimo kroz život kao da ćemo živeti beskonačno. Kao da će naša tela biti zauvek jaka, naša čula otvorena, naš um oštar. Kao da će nas sadašnji trenutak zauvek čekati. Usisani onim što će se desiti sutra ili onim što se desilo juče, promiče nam ono što se dešava danas, ono što se dešava sada. Continue reading

Promene

Nekada je brza i iznenadna. Nekada je lagana i postepena. Nekada je spora i neprimetna, a nekada silovita i ruši nam sve. Ali uvek je izvesna.

Moja borba sa utvarama: šta me je čekalo među srednjovekovnim zidinama

Periode mrtve tišine smenjivali su čudni zvuci na koje sam se trzala kao riba na udici. Bila sam ubeđena da čujem kako se neko ili nešto penje uz stepenice, da zmije izlaze iz zidova a utvare iz vazduha, da će krevet, zajedno sa mnom na njemu, svakog trenutka početi da lebdi, da je kuća opkoljena lopovima koji samo čekaju da zaspim da bi krenuli u napad. Jedino što me je zaustavljalo da pobegnem glavom bez obzira bila je pomisao na jezivo puste ulice, i strah da ću zauvek nestati u njihovom mračnom lavirintu.

Deserted Village

Potrpala sam sve što sam imala u taksi i dala vozaču papirić sa adresom na kojoj je po dogovoru trebalo da me čekaju ključevi mog novog doma. I onda se vlasnik stana nije pojavio sa ključevima, a ja nisam znala gde ću te noći da prespavam.

Svake godine početkom juna, ritualno počinju da mi se javljaju prijatelji, poznanici i nepoznati ljudi sa interneta, tražeći preporuke za letovanje u Grčkoj. Ove godine sezonu su otvorili dragi Šijani, i nakon usijanog čat-većanja sa Jelenom, odabrana je ovogodišnja pobednička destinacija: ostrvo Evia.

Iako je toliko blizu Atine da se vidi golim okom sa plaža na istočnoj strani Atike, Eviu sam prvi put posetila tek prošlog leta. Iz atinske luke Rafine (atinska regija pored Pireja ima još dve luke: Lavrio i Rafinu), trajektom se do nje stiže za sat vremena. Continue reading

As-One-Marina-Abramovic

Ili kako sam brojala pirinač i sočivo mrzeći Marinu Abramović.

Frizerski saloni Beograd

Pakao postoji i nalazi se u vašem komšiluku. Ili kako vam frizerski lobi radi o glavi.

Snaga i slabost

Prvog dana u psećoj školici, nisam se složila sa trenerom da gušenjem nateram mog psa da me sluša. Instruktor mi je tada rekao: „Pokazuješ da si slaba”. Udaljujući se sa nediplomiranim psom, zamislila sam se nad tom rečenicom u kojoj je oslikana zabluda koja već preugo traje: da je sila isto što i snaga.

Antički epovi i drevni mitovi opevali su brutalni narativ starog sveta u kome je demonstracija snage demonstracija nasilja. Po tradicionalnom stavu biti jak znači biti neosetljiv, biti čvrst znači nemati empatiju prema drugim bićima; snaga se izjednačuje sa bezosećajnošću a čvrstina sa silom.

Odiseja u svemiru Realizam ili eskapizam

Svakog jutra, stotine miliona ljudi širom sveta konzumira vruće, masne, sveže ispečene vesti. Pripremljene od raznovrsnih sastojaka, obogaćene dodacima i pojačivačima ukusa, servirane u privlačnim zalogajima na švedskom stolu elektronskih, štampanih, emitujućih i društvenih medija.

Dovoljno obezmašćene da bi bile lako svarljive, dovoljno nafilovane da bi zadovoljile čula, dovoljno začinjene da bi bile adiktivne.

Najveći deo ove informativne gozbe čine politički događaji – dogovori, koškanja i spletkarenja predvodnika suprotstavljenih i savezničkih čopora ljudi. Prate ih aktuelnosti vezane za valutu opstanka, uz ventil-vesti o tome ko je najbolje udario loptu, šta su doručkovali i obukli idoli, kao i izveštaji o sveže počinjenim zločinima sa raznih strana sveta i ode veličanstvenosti lokalnog čopora.

Ko šta može, ko šta ne možeNezadovoljni čitalac javlja se u komentarima prikaza nove knjige od nepoznatog autora: „Danas svako može da objavi knjigu”. U reakcijama na članak o obrazovanju, novi kritizer udara: „Danas svako može da ima diplomu”. U žučnoj raspravi o stilu (kojoj protiv svoje želje prisustvujem), jetki zaključak daje konačnu presudu: „Danas svako može da bude modna ikona“.

Gde god da se okrenem, nailazim na proteste što danas svako može da bude naučnik/umetnik/novinar/direktor, da ima decu, organizuje demonstraciju ili snimi film, što je sve, kako izgleda, rezervisana privilegija. Samo, za koga?

Continue reading

Dvadesete, tridesete, četrdesete

Obilazak četrdesetog kruga oko Sunca očekujem jednako željno kao prvu dioptriju ili sunovrat penzionih fondova. Ali, neumitno kao klimatske promene četrdeseti rođendan mi se približava i svojom senkom zlokobno mrači moj horizont. Da bih u ovim teškim vremenima osokolila sebe, odlučila sam da pronađem četrdeset razloga zbog kojih još uvek imam čemu da se radujem.

DIGITALNA POLICIJA UPOZORAVA: AKO TRAŽITE KORISNE SAVETE O BLOGOVANJU, INFORMACIJE KAKO DA ZARADITE OD BLOGA, ILI IDEJU KAKO DA POSTANETE INTERNETSKI MILIONER, PRESKOČITE OVAJ TEKST.

Jedne vetrovite septembarske noći stajala sam neodlučno nad mračnim ambisom strahova i sumnji. Pod pretnjom mogućeg povlačenja u osudnom trenutku, uz poklič „sad ili nikad!”, bacila sam se u nepoznato. Kliknula sam na plavo dugme pretećeg izgleda, na kome je pisalo „PUBLISH”.

JADI RAZBIJENOG EKRANA

Dok skrhan čekam zamenu i slušam te kako jadikuješ zbog cena novih ekrana, konačno osećam spokoj. Vidiš, služenje tebi me je ispilo i slomilo, i da se nije desio spasonosni pad brzo bih pregoreo. Nisam više mogao da podnesem zamućenu bujicu informacija koja se neprestano obrušavala na mene.

U svako doba dana i noći, bio sam preplavljen šokantnim, intrigantnim i degutantnim događajima u svetu, zemlji, kosmosu i komšiluku, svom silom mejlova, zahteva, obaveštenja, apdejta, notifikacija i čet poruka; mutilo mi se u staklu od halabuke drečavih tajmlajnova i pretrpanih fidova sa kojih su iskakale fotografije beba, torti, seoskih pejzaža, istorijskih ličnosti, trbušnjaka, citata i čega sve ne još.

Ilegalna imigrantkinja

Spletom srećnih okolnosti kojima je dodata dobra doza nepromišljenog rizika, boravim već drugu godinu na ostrvu Rodosu. Moja tromesečna viza istekla je još prošlog leta, od kada živim i radim u Grčkoj na crno.

Letnja sezona je prošla i vreme ponovo teče kilavim ostrvskim ritmom. I umesto da iskoristim besposlene dane tražeći posao za zimu i planirajući kako da sredim papire i svoj život, ja se radujem što u zemlji u kojoj svi igraju tavli konačno imam sa kim da igram jamb. Samo što nisam znala koliko će me skupo koštati ta jedna partija jamba.

Koja-je-vasa-prica'

Od svetskih religija do proizvođača gaziranih pića, organizacije pričaju priče sa ciljem da privuku što više sledbenika. Pričaju magnetične priče o pripadnosti i posebnosti, ciljajući masovnu rezonancu. Postepeno, takve priče postaju skrivene sile koje upravljaju našim ponašanjem.

Grcka kriza

Čekam ispred bankomata u Atini da izvadim dnevnu kvotu od 60 evra. U redu se ne priča puno, samo se tu i tamo uz dubok uzdah čuje fraza „Gde smo završili“, koju prati apatično odmahivanje glavama i poneka ugrižena usna.

Nakon što je grčka vlada, posle kraha pregovora sa evropskim zvaničnicima, 26. juna objavila raspisivanje referenduma, Evropska centralna banka je stopirala tok likvidnosti za hitne intervencije (ELA), koji je upumpavao grčkim bankama preko potreban keš. Banke se od tada nisu otvorile, a ovaj potez Evropske banke okarakterisan je u Atini kao ucenjivački. Da bi se sprečio masovni odliv novca sa bankomata, gotovinski iznos dozvoljen za podizanje limitiran je na 60€ dnevno po kartici. 30. juna je, uz kataklizmično odbrojavanje minuta do bankrota na nekim TV kanalima, istekao rok za otplatu rate duga MMF-u.