Periode mrtve tišine smenjivali su čudni zvuci na koje sam se trzala kao riba na udici. Bila sam ubeđena da čujem kako se neko ili nešto penje uz stepenice, da zmije izlaze iz zidova a utvare iz vazduha, da će krevet, zajedno sa mnom na njemu, svakog trenutka početi da lebdi, da je kuća opkoljena lopovima koji samo čekaju da zaspim da bi krenuli u napad. Jedino što me je zaustavljalo da pobegnem glavom bez obzira bila je pomisao na jezivo puste ulice, i strah da ću zauvek nestati u njihovom mračnom lavirintu.
Potrpala sam sve što sam imala u taksi i dala vozaču papirić sa adresom na kojoj je po dogovoru trebalo da me čekaju ključevi mog novog doma. I onda se vlasnik stana nije pojavio sa ključevima, a ja nisam znala gde ću te noći da prespavam.
Svake godine početkom juna, ritualno počinju da mi se javljaju prijatelji, poznanici i nepoznati ljudi sa interneta, tražeći preporuke za letovanje u Grčkoj. Ove godine sezonu su otvorili dragi Šijani, i nakon usijanog čat-većanja sa Jelenom, odabrana je ovogodišnja pobednička destinacija: ostrvo Evia.
Iako je toliko blizu Atine da se vidi golim okom sa plaža na istočnoj strani Atike, Eviu sam prvi put posetila tek prošlog leta. Iz atinske luke Rafine (atinska regija pored Pireja ima još dve luke: Lavrio i Rafinu), trajektom se do nje stiže za sat vremena. Continue reading
Čekam ispred bankomata u Atini da izvadim dnevnu kvotu od 60 evra. U redu se ne priča puno, samo se tu i tamo uz dubok uzdah čuje fraza „Gde smo završili“, koju prati apatično odmahivanje glavama i poneka ugrižena usna.
Nakon što je grčka vlada, posle kraha pregovora sa evropskim zvaničnicima, 26. juna objavila raspisivanje referenduma, Evropska centralna banka je stopirala tok likvidnosti za hitne intervencije (ELA), koji je upumpavao grčkim bankama preko potreban keš. Banke se od tada nisu otvorile, a ovaj potez Evropske banke okarakterisan je u Atini kao ucenjivački. Da bi se sprečio masovni odliv novca sa bankomata, gotovinski iznos dozvoljen za podizanje limitiran je na 60€ dnevno po kartici. 30. juna je, uz kataklizmično odbrojavanje minuta do bankrota na nekim TV kanalima, istekao rok za otplatu rate duga MMF-u.
Uprkos saobraćajnim gužvama u Atini i pretnji Grexitom, život u Grčkoj ima svojih prednosti. Zapravo, ima ih preko 6.000. Nisam obišla sva ta ostrva, ali među onima koje jesam izdvojila sam svoje favorite. Ovo je potpuno subjektivna lista grčkih ostrva koja su za mene najposebnija.
Nekada sam mislila da je Atina samo prolazna međustanica na putu za ostrva, čija su jedina atrakcija spomenici antike. Onda sam upoznala južna predgrađa moderne Atine, i otkrila zašto vredi produžiti boravak u grčkoj prestonici i nakon divljenja Partenonu i Propilejama.
Tokom šestog veka pre nove ere, u antičkom polisu Atini odvijala su se kurpna društvena previranja. Politička i ekonomska dominacija privilegovane aristokratije nad osiromašenim i prezaduženim radnim stanovništvom, počela je da se ljulja pod naletom teške materijalne krize. Kriza je navela radno stanovništvo na pružanje otpora i pobunu protiv oligarhije, što je dovelo do stvaranja […]
Mehur satkan od iluzija na kredit, iskarikiranog blagostanja i retuširanih finansija je konačno pukao. Ostavio je za sobom sliku šokiranog društva kome je koprena naglo strgnuta sa očiju, i na scenu je stupila nova realnost obavijena tamnim oblakom neizvesnosti i ispunjena predelima egzistencijalne nesigurnosti.
Izgleda kao da se ovih dana širom Grčke životi njenih stanovnika odvijaju u dve paralelne dimenzije: jedna je mračna i preteća, sazdana od raznih degradacija i negativnih ocena i procena koje daju globalni analitičari; gde se priča o „spredovima“, kreditnom rejtingu, kamatama i obaveznicama, dok je druga dimenzija u prazničnoj groznici, sva se sjaji od […]