Potrpala sam sve što sam imala u taksi i dala vozaču papirić sa adresom na kojoj je po dogovoru trebalo da me čekaju ključevi mog novog doma. I onda se vlasnik stana nije pojavio sa ključevima, a ja nisam znala gde ću te noći da prespavam.
Svake godine početkom juna, ritualno počinju da mi se javljaju prijatelji, poznanici i nepoznati ljudi sa interneta, tražeći preporuke za letovanje u Grčkoj. Ove godine sezonu su otvorili dragi Šijani, i nakon usijanog čat-većanja sa Jelenom, odabrana je ovogodišnja pobednička destinacija: ostrvo Evia.
Iako je toliko blizu Atine da se vidi golim okom sa plaža na istočnoj strani Atike, Eviu sam prvi put posetila tek prošlog leta. Iz atinske luke Rafine (atinska regija pored Pireja ima još dve luke: Lavrio i Rafinu), trajektom se do nje stiže za sat vremena. Continue reading
Uprkos saobraćajnim gužvama u Atini i pretnji Grexitom, život u Grčkoj ima svojih prednosti. Zapravo, ima ih preko 6.000. Nisam obišla sva ta ostrva, ali među onima koje jesam izdvojila sam svoje favorite. Ovo je potpuno subjektivna lista grčkih ostrva koja su za mene najposebnija.
Nakon burnog početka sezone na Kosu, premeštena sam u novi hotel na Rodosu u kome vladaju nova pravila: rad! red! i disciplina! Moj rejting je u međuvremenu spao sa sportske na dečju animatorku, i sada radim u kući strave zvanoj mini-klub. Dok moje kolege igraju odbojku na pesku, vaterpolo u bazenu, ili pikado u hladu bič bara, ja jurim za perfidnim petogodišnjacima čuvajući cevanice.
Primorana sam da se uklopim u strogi raspored dužnosti od kojeg nema vrdanja, i koji svakodnevno izvršava ekipa od desetak – ukroćenih i primoranih na marljivost – animatora. Timom, koji je sastavljen od mladih ljudi iz različitih zemalja, upravlja iskusni tim-lider, koji nas diskretno usmerava i nadgleda iz pozadine; a sve nas budno prati namrgođeno oko generalnog menadžera hotela, o čijoj strogosti među osobljem kolaju zastrašujuće priče.
Nekada sam mislila da je Atina samo prolazna međustanica na putu za ostrva, čija su jedina atrakcija spomenici antike. Onda sam upoznala južna predgrađa moderne Atine, i otkrila zašto vredi produžiti boravak u grčkoj prestonici i nakon divljenja Partenonu i Propilejama.
Prozračno ostrvsko jutro donosi svež miris pučine i paperjasto prelamanje morske pene. Nabujalo mediteransko proleće oslikava tirkiznu arabesku, po čijoj se svetlucavoj površini prelamaju i cakle zlatne iskre sunčevih zraka. I pored snene atmosfere koja poziva na opuštanje i siestu, dvadesetak zajapurenih turista se svojski trude da povrate kondiciju izgubljenu tokom davno prohujalih studentskih dana […]
Vrelo ostrvsko leto se uveliko završilo, odnevši sa sobom horde razdraganih turista sa sve četiri strane sveta, preplanule surfere, dugonoge Skandinavke, luksuzne jahte i elegantne jedrenjake, koji su otplovili ka nekim drugim, toplijim lukama.
Ulice do skoro krcate šetačima postale su avetinjski prazne; hoteli i radnje su se pozatvarale, čarobne plaže na kojima se tokom leta nije mogla naći slobodna ležaljka su nastanili galebovi, a tople, žive i zvezdama obasjane ostrvske noći su prekrili oblaci, koji su polako ali sigurno doneli prve kiše.
Letnja animatorska sezona koju sam provela držeći časove gimnastike sredovečnim gostima hotela i izigravajući klovna njihovoj deci je nepovratno prošla. Loša vest je bila da je zajedno sa njom nestao i bogat hotelski bufe pun ukusnih đakonija koji se svakodnevno služio za doručak i večeru i mračna ali besplatna soba u levom krilu hotela. Continue reading
Plavo-beli papirni stolnjaci na razbacanim stolovima u širokoj bašti blago se talasaju pod naletima toplog južnog vetra. Za njima sede zadovoljni gosti sladeći se znalački pripremljenim jelima, dok im se pred očima širi raskošno plavetnilo egejske pučine. Brancin na roštilju, školjke u umaku od belog vina, grilovani oktopus, pohovani bakalar u sosu, marinirani inćuni, prženi […]