Moja sujetna potreba da imam lepu kosu tera me da stavljam glavu u torbu i da se izlažem bolnoj torturi i teškom zlopaćenju. Mislim, naravno, na posete frizerskim salonima.

Ako ste verovali da pakao miriše na sumpornu kiselinu i trulež, prevarili ste se. Možda onaj književni, ali stvarni pakao miriše na šampon i lak za kosu. U slučaju da ste skeptični prema ovoj ideji, saslušajte šta imam da kažem i otkrićete da ste živeli u iliuziji.

Prvi nagoveštaj terora je naizgled bezazlena fru-fru atmosfera bestežinskog čavrljanja po ulasku u zamaskirani hram bola. Upozoravam vas, ona je visoko toksična i njen cilj je da vas prenese u balon cvetnog dezena i plišanih misli, u kome su rasuđivanje i logika strana tela. Neka vas ne zavara to što je napad propraćen umilnim cvrkutanjem, besprekornom uslužnošću i nutkanjem kafama i čokoladicama. To su sredstva za omamljivanje čiji je jedini cilj da olabave vašu volju i umrtve vaše reflekse, tako da postanete marioneta podložna sugestijama.

Kada već načeti sedate u stolicu za čekanje, planski ste izloženi jezivom pogledu koji paralizuje sive ćelije do stanja tupe obamrlosti: sa stočića na kome vam je servirana kafa kezi se grdilo naslovnica svih postojećih tabloida i tračerskih/selebriti magazina, sa kojih sevaju silikoni, gluteusi, mercedesi, zlatni satovi i nevešto sakrivena presađivanja kose.

Sada kada su vaš zdrav razum i sistem vrednosti poljuljani, sledi blickrig dostojan velikih majstora vojne strategije. Taktički postavljen tokom pranja kose kada ste u najranjivijoj mogućoj poziciji – neugodnoj pozi izvijenog vrata, zategnute kičme i vidnog polja ograničenog na loše okrečen plafon.Vašu glavu, zabačenu pozadi i gurnutu u lavabo za pranje kose, frizer drži u rukama vešto kao iskusni dželat.

Frizer/ka cokće i hmće kao da rešava problem neuskladivosti teorije relativiteta sa nalazima kvantne fizike. Ubrzo kreće u napad:

Ah, kosa vam je BAŠ oštećena. Da stavimo nov fantastičnan tretman koji čini čuda sa tom iskrzanom dlakom? „Malčice” je skuplji od redovnog, ali bićete oduševljeni!
Koji je jedini priseban odgovor na takvo pitanje u trenutku kada vam na jedan pogrešan pokret glava može biti ošurena vrelom vodom?
Mmmm, naravno…
Eh, ali TOLIKO je oštećena da bi bilo najbolje da ga koristite i kada sami perete kosu kod kuće…. Da vam spakujemo koje pakovanje?
Ako vas je strah od ošurivanja prošao, razmislite o dugačkim noktima koji u svakom trenutku mogu krvnički zaorati po vašem skalpu (češća pretnja u salonima B klase). Pogađate, ispravan odgovor je:
Mmmm, naravno.
Uf, krajevi su vam STRAŠNO oštećeni… …ali imamo nešto što može da pomogne: novi revolucionarni preparat iz Holivuda sa ekstraktom retke tibetske biljke. Može jedno pakovanje?
Vrela voda, nokti, šurenje, grebanje…
Hmm, naravno…

Šišanje još nije ni počelo a vi ste već ošišani.

Kada su vaša kosa i samopouzdanje isceđeni, sledeća faza započinje novim zavarivanjem. Pitaju vas kako biste želeli da se ošišate/isfenirate – što ohrabruje iluziju da sami donosite odluke. Ono što ne znate je da je vaš frizer već odavno odlučio šta će uraditi sa vašom kosom, i dok vi objašnjavate zašto ne želite trimer ni blizu vaše glave, on ga oštri iza vaših leđa.

Usukani u frizerskoj stolici u peškire i čakšire koji vam sprečavaju kretnje, sa mokrom kosom od koje ne vidite ništa jer su vam je očešljali preko čela, svaki otpor je uzaludan. O bolu koji sledi – raščešljavanje tupim četkama i sitnim češljevima, ispričaću vam u desetercu: bo-li-bo-li-bo-li-bo-li-boooliii!

Kao nagradu za trpljenje bola dobijate još jedno posluženje – da bi osigurali da vas omamljenost i dalje drži, ali i da bi lakše zadovoljili legendarnu frizersku radoznalost. Sledi iscrpljujući rafal pitanja: gde ćete na odmor i šta radite za vikend, šta ste sinoć sanjali i koji vam je ascedent, koliko ste kila imali kada ste se rodili, kako je prošla poslednja poseta ginekologu, kakvo je stanje na vašem štednom računu i kakav vam je balans na kreditnoj kartici.

U takvim trenucima obično maštam kako bi bilo lepo kada bi se frizerski saloni ugledali na hotele i ponudili znak „NE  UZNEMIRAVAJTE”. U hotelima se on kači na vrata sobe, a u salonu bi ga mušterije koje žele da izbegnu unakrsno ispitivanje mogle okačiti oko sopstvenog vrata.

Takvog znaka naravno nema i dok lete oko vaše glave sada već mašući makazama ili vrelim fenom, kao neobavezno provlače informaciju o najnovijem serumu koji je tek stigao iz Hong-Konga i kao stvoren je za vašu kosu. Na neizbežno pitanje ‘Da vam spakujemo jedan?‘, kao svaka poslušna ovčica koja ne želi da joj zaseku uvo ili sprže kožu, već znate koji je pravi odgovor.

Kada je tortura konačno završena, zavrte vas u stolici i jednim teatralnim potezom vam skinu pelerinu, pomažu vam da ustanete i ponosno pokazuju na vašu glavu kao da je Guernica. Uz to vam mašu levo-desno ogledalcem kojim, umesto da vidite kako frizura izgleda otpozadi, bivate dodatno zaslepljene. U bezumnoj nadi očajnika da će biti milostivi sa vama na kasi, i vi se kao divite frizuri, dok jedino vidite mutni odraz vaše siluete. Takva nada je naravno suluda, i prilikom plaćanja preznojavajući se istresate malo bogatstvo, pitajući se odakle ćete platiti kiriju/ratu za stan.

Tokom moje poslednje posete frizerskom salonu, pala mi je na um potencijalno spasonosna misao: očekuje se da će roboti zameniti ljude u obavljanju većini poslova. Pa zašto onda to ne bi bio slučaj i sa frizerima? Ushićeno zamišljam doba robo-frizera koji će šišati, fenirati i farbati moju kosu nenavalentno i u tišini, bez iscrpljujućeg iskustva frizerskog salona.

Zamišljam kako bi to izgledalo: termin zakazujem onlajn bez smarajućeg razgovora sa zaposlenim koji se interesuje za svaki moj korak još od kolevke; odlazim u salon u kome nema obaveznog socijalnog valcera i smarajućih pitanja, već se vrata bešumno i automatski otvaraju, i nakon što ukucam dobijeni kod u digitalizovanu human-free recepciju, sedam u stolicu sa brojem na koji me je automat uputio. Divota!

Blaženo iskustvo nažalost ovde prestaje, jer već idući korak – predavanje moje glave metalnim prstima robota – čini da se osetim nelagodno. Čak i frizeri imaju toliko empatije da će odreagovati na glasnu manifestaciju bola njihovih zamorčića – ako vrisnem skloniće mlaz vrele vode sa moje glave. Ali kako reći robotu da je voda prevruća ili prehladna, da me njegovi metalni prsti grebu bolno po glavi, ili da me robo-četka nesnosno čupa?

Možda robo-saloni ipak mogu da sačekaju. Šta je uostalom kupovina kojeg skupog preparata u poređenju sa greškom u programu zbog koje će se robot, u čijim je metalnim rukama vaša glava, prebaciti na pogrešan mod – mod Tojota fabrike po kome je vaš skalp zavrtanj koji po obavljenom poslu treba zašrafiti ili zakucati.

Neko sumnjičav može pomisliti da frizerski lobi prati naređenja skrivenih nalogodavaoca i planski radi na širenju ružičaste magline među građanima. Frizeri takve sumnje vrlo lako mogu demantovati – samo kada bi umesto Stori/Glori bulumente nudili svojim mušterijama za čitanje Zabavnik ili Vreme.

Bilo kako bilo, nisu jedini koji nas šišaju.

Fotografija: Pixabay