January 31, 2015

Tajni život radoholičara

Posao-i-radoholicari

Dok radiš,
ti si frula
kroz čije srce
se šapat vetra
pretvara u muziku.
…A šta tek znači raditi sa ljubavlju?
To znači tkati platno
nitima izvučenim iz srca,
kao da će se tvoje najvoljenije biće
zaogrnuti tom tkaninom.

Zovu ih suludima, zanesenjacima i neuroticima. Optužuju ih da su bezumni, neodgovorni i neuravnoteženi. Govore im da su opsednuti, samovoljni i monomanični. A sve što krivci čuju su glasovi u sopstvenoj glavi, i sve što oni vide je objekat svoje požude. Jedna velika želja ispunjava čitav njihov univerzum, želja koja im je zaradila dijagnozu zavisnika i otuđila ih od normalnog sveta. Želja za stvaranjem.

Radoholičari imaju jednu životnu strast: svoj Posao. Sve ostale sitnice tipa ljubav, prijateljstvo, zdravlje i život, samo su distrakcije drugorazredne važnosti koje ih odvlače od Posla. Najveće uzbuđenje doživljavaju dok miluju očima svoje radove, prezentacije i excel tabele, poslednji put su se zabavili u doba jure, a duštveni život im je truo kao bilbordi tokom predizborne kampanje.

Neka unutrašnja sila ih tera da mahnito jure ka svom cilju, čije će ostvarenje – ubeđeni su (iako to neće uvek priznati) – promeniti svet. Motiviše ih ogromna želja da materijalizuju svoje ideje, da stvore nešto izuzetno, da dostignu „viši cilj”. Ako ih vidite da poskakuju okolo kao ptica trkačica na spidu, to je zato što su neprestano zasipani mlazevima dopamina i adrenalina.

Nemojte, molim vas, poistovetiti radoholičare sa hodajućim odelima u koja su upakovani bankari, brokeri ili prodavci nekretnina, čiji glavni motiv nije stvaranje već status i keš. Nasuprot lipicanerskom odevanju pozera, autentični radoholičari hodaju u ležernoj odeći, dok je nakarminisana radoholičarka na stileto štiklama prizor čest koliko i Halejeva kometa.

Sebi ne dopuštaju raskalašnosti kakve su slobodni vikendi, odlazak sa posla po dnevnoj svetlosti ili prehlade. Dok ih u neverici slušate kako najnežnijim izrazima tepaju svom čedu od kompanije/istraživanja/projekta i pitate se kada su zabludeli, oni razmišljaju o tome kako da vas što pre otkače da bi otišli da rade.

Začetak radoholizma, kao i predispozicije za njegov nastanak, nisu sa sigurnošću utvrđeni. Radoholičari mogu postati odlikaši i dvojkaši, štreberi i ponavljači, školski čudaci i učesnici šahovske sekcije. Mogu se pronaći među preduzetnicima, naučnicima i istraživačima, trenerima, programerima, piscima, novinarima i urednicima, lektorima, frilenserima…

Prekretnica u životu radoholičara nastaje kada po prvi put dosegnu svoj Cilj. Višegodišnje izgaranje se konačno isplaćuje, i preplavljeni emocijama ganuto posmatraju kako se njihovi snovi ostvaruju. Izvode na put uspeha novu kompaniju, osvajaju nacionalnu nagradu, njihov autsajderski tim pobeđuje Barsu, pišu revolucionaran kod, prave prototip koji radi, uvode vodu u selo, objavljuju knjigu, snimaju dokumentarac, ostvaruju tu fiks ideju koja ih je godinama opsedala.

Ozareni, očekuju da će tada nastupiti zlatno doba; vide sebe kako izranjaju iz svetlosti kao samoostvareno biće, jedinka koja je ispunila svoju svrhu i uskladila se sa kosmičkom frekvencijom. Imaju viziju sebe kako odeveni u beli lan provode dane uz zvuke harfe, blaženo srkćući ambroziju i razmenjujući mudrosti sa anđelima.

Ali, predeo koji se ukazuje nakon smirivanja eurofije, malo je drugačiji od očekivanog.

Umesto hora zlatogrlih serafina, na osvojenom vrhu ih dočekuje krševit i negostoljubiv  predeo. Ni traga od obrisa novog sveta i prožetosti samoostvarenošću, koji su trebali da ih čekaju sa one strane Uspeha. Ono što pronalaze je stara nesavršena verzija sebe, koja luta po pustoši ostvarenog sna, u starom nesavršenom svetu.

Umesto da uhvate oreol, radoholičari su uhvatili sopstveni rep.

Doživljavaju prosvetljenje drugačije od onog koje su očekivali, ali čiji ih uvid pogađa u središte:

Unutrašnja promena ne dolazi spolja.

Dolaskom na cilj, radoholičari nisu otkrili svoju kosmičku svrhu, niti su promenili svet. Ono što su pronašli je lekcija da je samoostvarenost stvar mnogo tiša i nepretencioznija nego što su mislili. I da je ideja o zemaljskoj nirvani kao nekom vakuumu večne savršenosti, egzotična iluzija koje su se upravo oslobodili.

Ostvarenje jednog sna, ma koliko značajan on bio, ne obeležava kraj puta, već samo zatvaranje jednog ciklusa. A sa svakim zatvaranjem ciklusa, počinju pripreme za otvaranje novog.

Tu negde ostavljamo naše radoholičare da obnavljaju snagu i pripremaju se za novi korak u nepoznato. Iskusniji i mudriji, u novim pohodima će umeti bolje da balansiraju između sveta ideja i stvarnog sveta, između veličanstvenih daljina i opipljive svakodnevice.

Možda će čak uspeti da promene strategiju brzometnog izgaranja eksplozivnog trkača na kratke staze, u strpljenje i ujednačen ritam izdržljivog maratonca.

Kada su započeli svoj pohod, radoholičari su bili odlučni da promene svet.

Umesto toga, obavili su mnogo teži zadatak.

Promenili su sebe.

*
*       *

Stihovi sa početka teksta „Dok radiš” delo su pesnika Halil Džubrana (Kahlil Gibran).
Fotografija: Unsplash

Join the conversation! 4 Comments

  1. Kako sve ovo zvuči bolno poznato, samo što nikada nisam bila bez karmina 🙂 Za 20 godina zanesenosti nisam promenila svet, a okolina ne prašta ako se izdvajaš iz proseka. Sada učim da menjam sebe i to mnogo teško ide.Pozz

    Reply
    • E pa onda triput URA za (ex?)radoholičarku – Halejevu kometu! Okolina, prosek i sl., te srednjevekovne sprave za mučenje treba poslati tamo gde im je mesto – u srednji vek 🙂 Paradoksalno, ali i poučno, je tp da je promeniti sebe mnogo teži zadatak nego promeniti svet. Hvala na komentaru 🙂

      Reply
  2. Bolno istinit članak.. vrlo ste pronicljiv pisac 🙂

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Category

Nemiri

Tags

, , , , , , , , ,